Oaza Sigurnosti Kragujevac

Rod i vizuelne umetnosti na području regiona Šumadije , 2012

Projekat je zamišljen kao naučno istraživački rad sa ciljem da ispita zastupljenost feminističkih pristupa u shvatanjima i stvaralaštvu vizuelnih umetnica u Šumadiji. Početna hipoteza je da umetnice u Šumadiji nisu dovoljno rodno senzitivne i da nema bitnijih razlika u definisanju umetnosti, shvatanju estetičkih kategorija, vrednosti, tumačenju dela između muškog i ženskog roda, ali  i da umetnice nemaju isti socijalni status kao stvaraoci muškog roda.
  Aktivnosti na projektu su bile:1.Pripremne aktivnosti; 2.Realizovanjeistraživanja; 3. Promocija rezultata naučnog istraživanja; 4. Završne aktivnosti. Ministarstvo kulture i informisanja je sufinansiralo aktivnost br. 2 – realizovanje istraživanja i to anketiranje i intervjuisanje ispitanika, statističku obradu podataka, koordiniranje projektom, administrativne i knjigovodstvene poslove.
  Sufinansirani deo projekta od strane Ministarstva kulture i informisanja se realizovao tokom meseca decembra 2012. Projekat je realizovan na teritoriji Kragujevca, kulturnog i administrativnog centra regiona Šumadije.
  Anketiranje ispitanika: Za potrebe istraživanja konstruisan je merni instrument čije su autorke Jelena Petrović Desnica, sociološkinja i Snežana Grujić, filozofkinja. Anketirano je 80 umetnika i umetnica i to studenata primenjene umetnosti Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu(FILUM-a), nastavnog osoblja FILUM-a, slobodnih umetnika/ca i članova/ca udruženja Likovnih umetnika Kragujevca (LUK-a). Upitnik se sastoji od 7 strana sa 12 ključnih oblasti u kojima se stavovi  mere na skali od 1 do 5.
  Intervjuisanje umetnica: Intervjuisanje je urađeno na osnovu standarizovanog intervjua u trajanju od 1 sat i 15 min. do 2 sata, u zavisnosti od odgovora sagovornica. Intervjui su snimani diktafonom, a tonski zapisi kasnije pretvarani u pisani elektronski zapis. Za intervjuisanje su odabrane žene koje se aktivno bave stvaralaštvom u oblasti vizuelnih umetnosti i to zaposlene na FILUM-u, kao i druge, cenjene i prihvaćene u svojoj sredini.  Intervjuisane su sledeće umetnice: mr.Milena Belenzada, vajarka, docentkinje FILUM-a, mr. Jelena Šalinić, slikarka, asistentkinja na FILUM-a, mr. Milica Antonijević, grafičarka, asistentkinja na FILUM-a, Katarina Eror,primenjena umetnica,docentkinja FILUM-a, Lila Goldner, vajarka, Sanja Palibrk, grafička dizajnerka, Sanja Solunac, grafičke dizajnerke, Ljiljane Todorović, slikarka, Gordana Živanović, samouka slikarka, članica LUK-a i Marija Golubović, samouka slikarka, članica LUK-a;
   Podaci prikupnjeni upitnikom za merenje rodne senzitivnosti obrađeni su t-testom koji je pokazao da ne  postoje statistički značajne  razlike u rodnoj senzitivisanosti, između grupe muškaraca i žena, čime je početna hipoteza istraživanja potvrđena. Čak su i deskriptivni statistički pokazatelji poput frekvencije i proporcije odgovora ispitanika pokazali da i muškarci i žene imaju slične stavove o estetičkim vrednostima, određenju umetnosti i tumačenju dela. Ispitana je i konzistentnost stavova ispitanika, naročito odgovori na stavke o pitanjima roda i rodne diskriminacije u svetu umetnosti, ali i eksplicitni stavovi o nejednakoj zastupnjenosti ženske estetike i ženskih vrednosti u umetnosti pri čemu se  pokazalo da su odgovori ispitanika i na ove ajteme usklađeni.
  Kvalitativna analiza intervjua, za razliku od analize podataka dobijenih upitnikom, pokazala je da umetnice smatraju da rodna diskriminacija u ovoj oblasti ipak postoji. Ona se pre svega ogleda u socijalnom kontekstu. U praksi, po njihovim svedočenjima, postoji podela na „mušku“ i „žensku“ poetiku, pri čemu je više vrednovan „muški“ izraz koji se odlikuje snagom, širinom poteza i dinamičnošću, nego „ženski“ koji je nežan i neupečatljiv.
   Razlike koje su nastale između rezultata dobijenih anketiranjem i intervjuisanjem autorke istraživanja pripisuju nedovoljnom iskustvu ispitanika – studenata koji rodne razlike ne primećuju u oblasti obrazovanja, a koje postaju očiglednije tokom kasnijeg stvaralaštva i samostalne karijere.
    Spisak učesnika projekta: a) projektni tim: Snežana Grujić koordinatorka, Mina Mijailović – administratorka  Jelena Petrović Desnica – statističarka, Ljiljana Mijailović – asistiranje pri intervjuisanju i Branka Simović-knjigovođa; b) ispitanici – 80 studenata i  nastavnika FILUM-a i umetnika članova LUK-a; v)intervjuisane umetnice:mr.Milena Belenzada, vajarka, , mr. Jelena Šalinić, slikarka, mr. Milica Antonijević, grafičarka, Katarina Eror,primenjena umetnica, Lila Goldner, vajarka, Sanja Palibrk, grafička dizajnerka, Sanja Solunac, grafičke dizajnerke, Ljiljane Todorović, slikarka, Gordana Živanović, samouka slikarka i Marija Golubović, samouka slikarka.
  HNVO „Oaza sigurnosti“ je za potrebe ovog projekta uspostavila zvaničnu saradnju sa Filološko umetničkim fakultetom u Kragujevcu (FILUM-om).

Efekti projekta „Rod i vizuelne umetnosti na području regiona Šumadije“ su:
-    Uvećan fond prikupljenih empirijskih podataka, statističkih pokazatelja i naučnih znanja u oblasti rodnih studija, sociologije umetnosti, estetike i teorije vizuelnih umetnosti i to:        a)standardizovanim intervjuom 10 umetnica koje stvaraju u oblasti vizuelnih umetnosti na području Šumadije – mr.Milene Belenzade, vajarke, docentkinje FILUM-a, mr. Jelene Šalinić, slikarke, asistentkinje FILUM-a, mr. Milice Antonijević, grafičarke, asistentkinje FILUM-a, Katarine Eror,primenjene umetnice,docentkinje FILUM-a, Lile Goldner, vajarke, Sanje Palibrk, grafičke dizajnerke, Sanje Solunac, grafičke dizajnerke, Ljiljane Todorović, slikarke, Gordane Ž, samouke slikarke, članice LUK-a i Marije Golubović, samouke slikarke, članice LUK-a;
 b) anketiranjem 80 studenata osnovnih, master i diplomiranih studenata FILUMa;
v) formiranjem materijalne audio i pisane dokumentacije, svedočanstava i arhivske građe anketiranih i intervjuisanih umetnica sa područja regiona Šumadije;
g) statističkom obradom, analizom i interpretacijom prikupljenih podataka, obrađenih u spss statističkom paketu, pri čemu je korišćen t-test i deskriptivni pokazatelji, kao i kvalitativna analiza
d) teorijskom analizom i objašnjenjem dobijenih kvantitativnih i kvalitativnih rezultata;
d) koordiniranim i sinhronizovanim aktivnostima pri realizaciji projektnih zadataka               

-    Uvećana rodna senzibilisanost umetnica u regionu Šumadije putem intervjuisanjea i odgovaranja na rodno senzitivna pitanja iz upitnika

-    Promovisana rodna naučna teorijska perspektiva vizuelnog stvatalaštva  u Šumadijskom regionu nakon objavljivanja naučnog rada na osnovu realizovanih projektnih aktivnosti.

 

Ministarstvo inostranih poslova republike Češke

Ceritas Czech Republic

Češka razvojna agencija

Dobrotvorni fond ADRA

Mlekara Šabac